Михајло Михајлов
Михајло Михајлов | |
|---|---|
 Михајло Михајлов, 1965. године | |
| Датум рођења | 26. септембар 1934. |
| Место рођења | Панчево, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 7. март 2010. (75 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
Михајло Михајлов (рус. Михаил Николаевич Михайлов; Панчево, 26. септембар 1934 — Београд, 7. март 2010) био је српски књижевник, академик и публициста.
Био је најпознатији противник титоизма након Милована Ђиласа због чега је укупно провео седам година у затвору. Једини је дисидент коме је одузето југословенско држављанство.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у породици руских емиграната. Његовом оцу Николају је било седамнаест а мајци седам година када су 1921. године са врангелском емиграцијом дошли у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Руски језик му је био матерњи а он и сестре су практично у школи научили српски језик.
Завршио је гимназију у Сарајеву и дипломирао је на Загребачком свеучилишту (подружница Задар) на катедри за компаративну књижевност, 1959. године.[2] После завршетка постдипломских студија 1961. године, служио је војску годину дана до 1962. у Требињу.
Први пут је ухапшен 1965. године после објављивања дела есеја „Лето московско” у београдском часопису „Дело”. Након тога, почео је да објављује текстове и у страним штампама, због чега је 1966. осуђен на три и по године затвора. Поново је осуђен 1974. због објављивања у новинама „Њујорк тајмс” и „Њујорк ривју оф букс”, и затворен је до 1977. године. Емигрирао је у Сједињене Америчке Државе 1978. године, где је између осталог радио као предавач[2] и где је држављанство стекао 1985. године.[3] Од 1985. до 1994. године, сарађивао је са Радио Слободном Европом.[1]
У Београд се вратио 2001. где је живео до своје смрти 7. марта 2010. године.[4] Сахрањен је 13. марта 2010. у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу.[5]
